Kuće i vikendice koje se koriste povremeno, kako se održavaju da ne propadaju između dolazaka

Zašto zatvoren objekat propada brže od onog u kome se živi

Ovo iznenadi mnoge vlasnike, ali kuća u kojoj se svakodnevno živi troši se sporije od one koja je zatvorena mesecima. Razlog je jednostavan, u naseljenoj kući se stalno provetrava, greje, primećuje kap koja curi i menja se ono što se pokvari. U zatvorenom objektu ništa od toga ne postoji, pa mali problem raste mesecima bez ijednog svedoka. Vikendice uz Dunav, u Starim i Novim Banovcima, Belegišu i Surduku, upravo su tipičan primer, jer se koriste sezonski, a ostatak godine stoje zaključane. Zbog toga se kod ovakvih objekata održavanje planira unapred, a ne po dolasku.

Vlaga i kondenzacija u prostoru koji se ne greje

Najveći neprijatelj zatvorene kuće je vlaga. Kada se prostor ne greje i ne provetrava, vazduh u njemu zadržava vlagu, a ona se kondenzuje na najhladnijim površinama, obično na spoljnim zidovima, iza ormara i oko prozorskih špaleta. Uz Dunav je vlažnost vazduha po pravilu viša nego u unutrašnjosti, pa objekti u Belegišu, Surduku i Banovcima trpe više od onih u Vojki ili Golubincima. Rešenje nije jedan potez nego kombinacija, obezbeđeno minimalno provetravanje, sredstva za upijanje vlage u zatvorenim prostorijama i odmicanje nameštaja od spoljnih zidova. Kada se to uradi, razlika se vidi već posle prve zime.

Buđ, kako nastaje i zašto se ne rešava farbanjem preko

Buđ se pojavljuje tamo gde vlaga stoji dovoljno dugo, najčešće u uglovima, iza nameštaja, u kupatilu i u prostorijama okrenutim severu. Prvi znak nije mrlja nego karakterističan miris zatvorenog prostora koji se oseti čim se otvore vrata. Najčešća greška je premazivanje zahvaćenog mesta bojom, jer se time problem samo prekrije, a micelijum ostaje u malteru i vraća se za nekoliko meseci. Ozbiljno rešavanje podrazumeva uklanjanje zahvaćenog sloja, tretman odgovarajućim sredstvom i, najvažnije, otklanjanje uzroka vlage. Bez tog poslednjeg koraka svaki tretman je privremen.

Priprema objekta pre zimskog perioda

Zatvaranje kuće za zimu ima svoj redosled. Prvo se prazni i čisti frižider i ostavlja odškrinut, kako se ne bi razvio miris. Zatim se iznosi sva hrana, uključujući i suvu robu u ostavi, jer je ona najčešći razlog dolaska glodara. Voda se zatvara i, ako postoji rizik od smrzavanja, instalacija se prazni. Tekstil se pere i sklanja u zatvorene kutije ili vreće, a dušeci i jastuci se podižu od poda i pokrivaju materijalom koji propušta vazduh. Na kraju se objekat temeljno očisti, jer se ostaci hrane i organske nečistoće tokom zime pretvaraju u ozbiljan problem. Generalno čišćenje pred zatvaranje uvek je jeftinije od sanacije u proleće.

Otvaranje kuće u proleće, redosled koji ima smisla

Prvi korak je provetravanje, i to obimno, sa otvorenim prozorima na obe strane objekta, najmanje nekoliko sati pre bilo kakvog rada. Zatim se pušta voda i proverava se da li negde curi, jer se pukotine na instalacijama najčešće otkriju baš tada. Sledi suvo čišćenje, usisavanje prašine i paučine sa plafona, zidova i uglova, i tek posle toga mokro čišćenje površina. Poslednji su kupatilo i kuhinja, jer se u njima radi sa vodom i sredstvima. Ovaj redosled izgleda kao sitnica, a razlika u utrošenom vremenu je velika, jer se prašina ne razmazuje po već očišćenim površinama.

Tekstil, dušeci i nameštaj u prostoru koji dugo stoji

Tekstil u zatvorenoj kući upija sve, i vlagu i miris. Dušeci, jastuci, zavese i tapacirani nameštaj su zbog toga prve stvari koje treba proveriti pri otvaranju objekta. Karakterističan miris ustajalosti ne rešava se provetravanjem, jer se materija zadržala u vlaknima. Ovde daje rezultat dubinsko pranje nameštaja i dušeka, koje uklanja i miris i naslage nakupljene tokom sezone. Kod objekata koji se izdaju gostima tokom leta, kakvih ima sve više u Starim Banovcima i Surduku, ovo se radi pred svaku sezonu, jer je prvi utisak gosta u velikoj meri miris prostora.

Kuhinja i kupatilo posle dužeg nekorišćenja

U sifonima koji se ne koriste voda ispari, a čim ispari nestaje vodeni zatvarač i iz kanalizacije počne da ulazi neprijatan miris. To je jedan od najčešćih razloga zbog kojih vlasnici pomisle da postoji kvar, a rešenje je da se voda pusti kroz sve odvode nekoliko minuta. Uz to se proveravaju zaptivke, silikon oko kade i tuš kabine, jer se buđ na silikonu razvija upravo dok prostor stoji zatvoren. U kuhinji se posebno gleda prostor iza i ispod elemenata, gde se skupljaju mrvice i gde najčešće počne problem sa insektima. Ove dve prostorije uvek traže najviše vremena pri otvaranju objekta.

Prašina, insekti i glodari, tri stvari koje dolaze same

U zatvorenom prostoru prašina se taloži bez prekida, ali se, za razliku od naseljene kuće, nikada ne pomera, pa se sleže u debeo sloj koji upija vlagu. Insekti ulaze kroz najsitnije otvore, oko instalacija, kroz ventilacione otvore i pored dotrajalih zaptivki na prozorima. Glodari dolaze na miris hrane i na miran prostor, a kod objekata u ravničarskim mestima poput Vojke, Golubinaca i Krnješevaca, koji su okruženi njivama, to je posebno izražen rizik tokom jeseni. Zaptivanje otvora, uklanjanje svake hrane i redovna kontrola objekta rešavaju najveći deo problema pre nego što nastane.

Generalno čišćenje pred sezonu ili pred izdavanje

Kada se objekat priprema za dolazak porodice, za izdavanje ili za prodaju, radi se generalno čišćenje, koje se razlikuje od redovnog po tome što obuhvata i ono što se inače ne dira. To znači prozore sa obe strane zajedno sa ramovima i okapnicama, unutrašnjost kuhinjskih elemenata, aspirator i rernu, kamenac u kupatilu, radijatore, vrata i štokove, kao i dubinski tretman tekstila. Za prosečnu kuću ovakav posao traje ceo dan i traži više ljudi, pa ga vlasnici koji dolaze samo za vikend najčešće prepuste ekipi. Kod kuća u Inđiji i okolnim mestima ovo se najčešće zakazuje neposredno pred otvaranje sezone.

Kako se pravi ritam održavanja objekta koji se retko koristi

Praktičan model izgleda ovako. Dva puta godišnje generalno čišćenje, jednom pri otvaranju objekta i jednom pri zatvaranju. Između toga, kratka kontrola objekta na svakih nekoliko nedelja, koja traje pola sata i obuhvata provetravanje, puštanje vode kroz odvode i pregled na vlagu i tragove insekata. Ako vlasnik nije u prilici da dolazi, taj obilazak se dogovara sa nekim ko je u blizini. Za vlasnike koji žive u Beogradu, a imaju kuću ili vikendicu u Banovcima, Belegišu ili Surduku, ovakav dogovor je najjeftiniji način da objekat ne propada, jer se problemi hvataju dok su još sitni.