Mašinsko pranje i održavanje podova u poslovnim i proizvodnim prostorima

Zašto se pod u poslovnom prostoru troši brže nego što izgleda

Pod je jedina površina koju svaki korisnik dodiruje svakog dana i preko koje prolazi sav materijal unesen spolja. Najveći deo tog materijala nije prljavština u klasičnom smislu, nego sitan pesak i mineralne čestice koje se unose obućom i točkovima viljuškara. Te čestice imaju oštre ivice i pri svakom koraku deluju kao brusni papir, pa se površinski sloj troši i pre nego što se to vidi golim okom. U pogonima u industrijskoj zoni Nove Pazove, gde se roba manipuliše ceo dan, taj proces ide znatno brže nego u kancelariji. Zbog toga profesionalno čišćenje poslovnih prostora nije estetska stavka nego direktna zaštita vrednosti objekta.

Kako se prepoznaje vrsta podne obloge pre bilo kakvog čišćenja

Pre izbora sredstva i mašine mora se znati sa čim se radi. Podovi u hali, u magacinu, u kancelariji i u sanitarnom čvoru istog objekta često su od tri ili četiri različita materijala, a svaki traži drugačiji pristup. Greška u ovom koraku ne vidi se odmah, nego posle nekoliko meseci, kroz gubitak sjaja, mutan sloj koji se ne skida ili oštećenje same obloge. Kod kompleksa u Novoj Pazovi i Inđiji, gde se u okviru istog objekta nalaze i proizvodnja i skladište i kancelarijski deo, ovakva podela je pravilo, a ne izuzetak. Zato ozbiljna ponuda uvek počinje obilaskom objekta, a ne procenom po kvadraturi.

Epoksidni i betonski podovi u halama i skladištima

Epoksidni podovi deluju kao da su otporni na sve, i jesu izdržljivi, ali imaju slabu tačku. Površinski sloj je zatvoren i gladak, pa svaka ogrebotina otvara put vlazi i prljavštini koja se posle ne skida. Kod njih se izbegavaju agresivna alkalna sredstva i tvrdi diskovi koji matiraju površinu, a koristi se blago sredstvo uz mekši pad. Kod poliranog betona, koji je čest u magacinima u okolini Stare i Nove Pazove, problem je drugačiji, jer materijal upija ulja i masti, pa se traže sredstva koja izvlače nečistoću iz pora, uz obavezno kupljenje vode odmah, kako se prljava voda ne bi ponovo upila.

Keramika i industrijske pločice, problem koji je uvek u fugama

Na keramici se prljavština retko zadržava na samoj pločici, jer je glazura glatka. Problem je uvek fuga, koja je poroznija, niža od nivoa pločice i zato skuplja sve što se prolije. Ručno pranje krpom prelazi preko fuge bez ikakvog efekta, pa fuga vremenom potamni i stiče se utisak da je ceo pod prljav iako je pločica čista. Ovde rezultat daje mašinsko pranje sa četkom koja fizički ulazi u fugu, uz sredstvo prilagođeno vrsti nečistoće. U objektima gde se rukuje hranom, kakvih ima i u Novoj Pazovi i u Golubincima, ovo nije pitanje izgleda nego usklađenosti sa propisanom procedurom.

Vinil, laminat i PVC obloge u kancelarijskom delu

Ove obloge su osetljive na dve stvari, na višak vode i na jaka alkalna sredstva. Voda koja se zadrži na spoju ploča ulazi ispod obloge, izaziva bubrenje i podizanje ivica, dok jaka sredstva skidaju zaštitni sloj i ostavljaju mat trag. Zato se koristi tehnika sa minimalnom količinom vlage i sa istovremenim usisavanjem, tako da površina ostaje praktično suva odmah posle prolaza. To je i praktična prednost za firme, jer se kancelarijski deo može očistiti bez prekida rada. Kod poslovnih zgrada u Staroj Pazovi ovakav pristup se najčešće kombinuje sa ranim jutarnjim terminom.

Zašto mašinsko pranje daje rezultat koji ručno pranje ne može

Razlika nije u snazi nego u tri stvari koje mašina radi istovremeno. Prva je konstantan mehanički pritisak četke, jednak na svakom kvadratu. Druga je stalan dovod čistog rastvora, umesto vode iz kofe koja postaje sve prljavija. Treća, i najvažnija, jeste trenutno kupljenje prljave vode, čime se nečistoća uklanja iz prostora umesto da se razmaže i ostavi da se osuši. Zbog toga se posle mašinskog pranja ne pojavljuje onaj poznati sivi sloj koji nastaje kada se velika površina pere ručno. Na halama od nekoliko hiljada kvadrata, kakve su uobičajene u zoni oko Nove Pazove, ručno pranje jednostavno nije ni tehnički izvodljivo.

Sredstva i pH vrednost, zašto univerzalni deterdžent nije rešenje

Sredstva se biraju prema vrsti nečistoće, a ne prema mirisu i pakovanju. Masnoće i ulja, tipični za proizvodne pogone i kuhinje, traže alkalna sredstva, dok se kamenac i mineralne naslage u sanitarnim čvorovima uklanjaju kiselim preparatima. Upotreba pogrešnog sredstva daje dvostruku štetu, jer ne rešava problem i pri tom oštećuje oblogu. Jeftina sredstva često ostavljaju film koji privlači prašinu, pa prostor izgleda prljavo već sutradan. Kod izložbenih prostora i prodajnih salona duž magistrale kroz Novu Pazovu upravo se taj efekat najbrže primeti, jer se gleda površina, a ne trud.

Zaštitni premazi i produžavanje veka podne obloge

Kod poroznih podova, poput betona i pojedinih vrsta kamena, isplati se nanošenje zaštitnog premaza koji zatvara pore i pravi žrtveni sloj. Ideja je jednostavna, taj sloj se troši umesto samog poda i obnavlja se povremeno, mnogo jeftinije nego što bi koštala sanacija istrošene obloge. Kod obloga u kancelarijama koristi se polir, koji vraća sjaj i olakšava svakodnevno održavanje. Ključno je da se premaz nanosi na potpuno očišćen i suv pod, jer se u suprotnom prljavština zaključa ispod njega. Ovaj posao se po pravilu radi vikendom ili u kolektivnom godišnjem odmoru, kada objekat miruje.

Ulazna zona, mesto na kome se rešava polovina problema

Postoji staro pravilo iz struke koje kaže da se najveći deo unesene prljavštine skida u prvih nekoliko metara od ulaza. Ako na tom mestu postoji kvalitetna otiračka zona dovoljne dužine, sa delom koji skida grubu nečistoću i delom koji upija vlagu, količina materijala koja stigne dublje u objekat drastično se smanjuje. To znači manje trošenja poda, manje čišćenja i duži vek obloge. Kod objekata sa velikim manipulativnim platoom i stalnim ulaskom vozila, kakvi su magacini u Novoj Pazovi, Inđiji i Novim Banovcima, ovo je jedna od najisplativijih mera uopšte.

Kako se pravi plan održavanja podova kroz godinu

Ozbiljno održavanje deli se na tri nivoa. Prvi je svakodnevno održavanje, usisavanje i brisanje najprometnijih zona. Drugi je periodično mašinsko pranje cele površine, čija učestalost zavisi od prometa i delatnosti, najčešće nedeljno ili mesečno. Treći je dubinski tretman sa obnavljanjem zaštitnog sloja, jednom ili dva puta godišnje. Kada se ova tri nivoa razdvoje i zapišu, trošak postaje predvidiv, a pod ostaje u istom stanju godinama. Agencija za čišćenje koja radi po ugovoru i po planu uvek je jeftinija od povremenih intervencija po potrebi, jer se sanacija zapuštenog poda plaća višestruko.