Pranje prozora i staklenih površina, zašto ostaju fleke i kada se stakla zaista peru

Zašto staklo posle pranja izgleda gore nego pre

Skoro svako je bar jednom oprao prozore i posle sat vremena rada dobio staklo koje na suncu izgleda mutno, sa tragovima krpe i belim linijama. Razlog nije u trudu nego u tome što se voda i sredstvo suše brže nego što stignete da ih obrišete, pa se na staklu talože minerali iz vode i ostaci deterdženta. Ista stvar se dešava i kada se koristi previše sredstva, jer se višak ne skine u potpunosti, ostane u vidu tankog filma i na taj film se odmah lepi nova prašina, zbog čega prozor za nekoliko dana izgleda kao da nije ni pran. Dodatni problem je krpa, jer pamučne krpe i papirni ubrusi ostavljaju vlakna, a stare sunđerske krpe raznose prljavštinu umesto da je skidaju. Profesionalno pranje stakla zato ne počiva na jačem sredstvu nego na tri stvari, dakle na maloj količini blagog rastvora, na kvalitetnom brisaču sa gumom i na tehnici koja staklo ostavlja suvo pre nego što se voda stigne osušiti sama. Kada se to jednom vidi, postane jasno zašto profesionalac isti prozor završi za dva minuta bez ijednog traga.

Kakvu ulogu igra tvrdoća vode

Voda koja izlazi iz česme sadrži rastvorene minerale i njihova količina se razlikuje od mesta do mesta. Kada takva voda ispari sa stakla, minerali ostanu na površini u vidu belih mrlja i to je ono što ljudi nazivaju kamencem na staklu. Kod tvrđe vode se ta pojava vidi znatno brže, pa se prozor koji je opran običnom vodom već posle sušenja učini prljavim. U profesionalnom radu se zato koristi ili minimalna količina vode uz obavezno brisanje gumom do suvog, ili takozvani sistem sa prečišćenom vodom, kod koga se voda posebno tretira tako da u sebi nema minerala. Kod tog sistema staklo se posle pranja ostavlja da se osuši samo, jer nema šta da ostane na površini, i upravo se tako peru visoke fasade i veliki stakleni delovi do kojih se ne može dopreti rukom. Za domaćinstvo je najlakše rešenje da se koristi mala količina vode, kap blagog deterdženta i da se odmah briše, umesto da se staklo natapa.

Kada je pravo vreme za pranje prozora

Pranje stakla ima svoju sezonu i svoje pravilo o vremenu tokom dana. Najgori mogući trenutak je vreo, sunčan dan u podne, jer sunce zagreje staklo, voda se osuši za nekoliko sekundi i tragovi se pojave pre nego što stignete da ih obrišete. Zbog toga se prozori peru u hladnijem delu dana, po oblačnom vremenu ili sa strane koja je u tom trenutku u senci. Po godišnjim dobima, dva pranja godišnje su za većinu domaćinstava dovoljna, dakle jedno u proleće, kada se skine zimska prljavština, i jedno u jesen, pre nego što padnu kiše i temperature. Kod stanova i kuća uz prometne saobraćajnice i kod objekata u blizini gradilišta i industrijskih zona, taj ritam se pojačava, jer se na staklu skuplja masna prašina koja se ne skida kišom nego se razmazuje. Kod poslovnih objekata sa velikim staklenim površinama pranje se najčešće radi kvartalno ili mesečno, jer izlog i ulazni deo direktno utiču na utisak koji objekat ostavlja.

Zašto se ne pere samo staklo nego i sve oko njega

Vrlo česta greška je da se pere isključivo staklena površina, a da se ram, špaletna i okvir preskoče. Rezultat je da se pri prvoj kiši prljavština sa okvira slije preko čistog stakla i sve izgleda kao da nije rađeno. Zbog toga se u pravilnom postupku prvo skida gruba prašina sa okvira i sa donje lajsne, gde se skuplja najviše, pa se peru krilo, ram i gumene zaptivke, a tek onda staklo. Posebno se vodi računa o odvodnim otvorima na donjem delu prozora, jer se oni zapušavaju prašinom i insektima, pa se voda pri kiši zadržava unutar okvira i ulazi u prostoriju, što se onda pogrešno pripiše lošoj stolariji. Kod prozora sa roletnama pere se i kutija roletne, jer je to jedno od najprašnjavijih mesta u celom stanu, a kod komarnika se rešetka skida i pere odvojeno, jer se u njoj zadržava sitna prašina koja svaki put nanovo padne na sveže oprano staklo.

Kako se održava PVC stolarija da ostane bela

PVC stolarija se s vremenom zažuti i posivi, i to najviše na spoljnoj strani okrenutoj ka jugu i ka ulici. Deo te promene dolazi od sunca i ne može se vratiti, ali je veći deo obična naslaga prljavštine koja se lako skida, pod uslovom da se koriste prava sredstva. Ono što se nikada ne koristi na PVC stolariji su abrazivna sredstva, žice i gruba sunđerasta strana, jer oni prave sitne ogrebotine u kojima se prljavština posle zadržava još brže, pa se okvir svake godine sve teže čisti. Isto važi i za jaka sredstva na bazi rastvarača, koja mogu izbeliti površinu na mestima. Za redovno održavanje dovoljna je mlaka voda sa blagim deterdžentom i meka krpa, a jednom godišnje se gumene zaptivke prebrišu i premažu odgovarajućim sredstvom za gumu, jer se time sprečava njihovo sušenje i pucanje, a upravo od njih zavisi da li prozor dobro dihtuje.

Šta se radi sa staklom na kome su tragovi maltera i lepka

Posle radova i posle useljenja u novogradnju, na staklu se često nađu kapi maltera, tragovi lepka od nalepnica, prskotine boje i sitni komadi silikona. To se ne skida sredstvom za staklo, a najviše štete nastane kada se neko lati grubog sunđera i počne da struže, jer se staklo trajno ogrebe. Ispravan postupak je da se površina prvo natopi vodom sa blagim rastvorom, da omekša, pa se koristi žilet nožić pod malim uglom, uvek po vlažnom staklu i uvek u jednom smeru, nikada napred nazad i nikada po suvom. Ostaci lepka i silikona se rešavaju odgovarajućim sredstvima, uz obavezno prethodno testiranje na malom delu. Ovo je posao u kome se najlakše napravi trajna šteta, pa se kod velikih staklenih površina i kod skupe stolarije radije poziva neko ko to radi svakodnevno, jer zamena stakla košta višestruko više od pranja.

Zašto se visoke i teško dostupne površine ne peru improvizacijom

Najveći broj nesreća u ovoj vrsti posla ne dogodi se na visini od deset metara nego na običnim merdevinama u stanu. Ljudi se penju na stolice, naslanjaju merdevine na klizav pod, izlaze na prozorsku dasku i drže se jednom rukom, a to je situacija u kojoj i mali gubitak ravnoteže znači ozbiljnu povredu. Za sve što je iznad dohvata ruke postoje teleskopske drške sa kojima se radi sa poda, a za stvarno visoke površine koriste se sistemi sa prečišćenom vodom, korpe ili alpinistička oprema, uz odgovarajuću obuku i osiguranje. Kod stambenih zgrada je dodatan detalj to što se zajedničke staklene površine na stepeništu često decenijama ne peru, jer se ne zna ko treba da ih radi, pa se prljavština nataloži do te mere da se svetlo praktično ne probija. Za takve situacije se posao planira jednom ili dva puta godišnje na nivou cele zgrade, jer je to i jeftinije i bezbednije nego da se svaki stanar snalazi sam.

Kako izgleda pranje stakla na poslovnim objektima

Kod firmi i lokala pranje stakla nije estetska stavka nego deo utiska koji objekat ostavlja pre nego što neko uđe unutra. Izlog sa tragovima ruku, prašinom i naslagama od kiše prvo je što kupac vidi, a ulazna vrata su površina koja se dodiruje stotinama puta dnevno. U proizvodnim i skladišnim objektima situacija je drugačija, jer se tamo na staklu skupljaju masna prašina i čestice iz procesa, pa se koriste sredstva koja rastvaraju masnoću, a ne obična sredstva za staklo. U Staroj Pazovi, gde se uz stambeni deo nalazi i veliki broj poslovnih i proizvodnih objekata sa velikim staklenim površinama i halama, ta razlika se dobro vidi, jer objekti uz saobraćajnice i uz radne zone traže znatno češće pranje od kuća u mirnijim ulicama. Zbog toga se za poslovne objekte najčešće dogovara plan po kome se izlog i ulazni deo rade češće, a cela fasada i unutrašnje staklene pregrade po dogovorenom ritmu kroz godinu.

Zašto se prozori peru pre nego što dođu majstori, a onda ponovo

Ovo je greška koja se ponavlja kod useljenja i kod renoviranja. Prozori se operu čim se stolarija ugradi, pa zatim dolaze majstori za pod, za gips i za krečenje, i sve što je bilo čisto ponovo se zapraši. Ispravan redosled je da se pranje stakla i stolarije radi na samom kraju, posle svih radova i posle završnog čišćenja prostora, jer se u suprotnom isti posao plaća dva puta. Isto pravilo važi i za kućne generalne akcije, dakle prvo se skidaju zavese i peru, pa se čiste plafoni i zidovi ako je potrebno, zatim stolarija i staklo, a tek na kraju podovi. Ako se ide obrnutim redosledom, svaka sledeća faza uprlja prethodnu, pa se dobija utisak da se ceo dan radi bez rezultata.

Kako se zavese, komarnici i venecijaneri uklapaju u priču

Prozor nije samo staklo nego celina koju čine i zavese, komarnici i eventualne unutrašnje zavese na lamele. Zavese su najveći filter prašine u stanu i one se peru na svakih nekoliko meseci, jer se u njima nakupi ogromna količina sitnih čestica koja se pri svakom otvaranju prozora vraća u prostoriju. Komarnici se skidaju i peru mlakom vodom sa mekom četkom, a nikada se ne peru pod jakim mlazom, jer se rešetka izvuče iz okvira. Venecijaneri i lamele traže strpljenje i čiste se lamela po lamela, blago vlažnom krpom, a ne prskanjem po celoj površini, jer se u suprotnom prljavština samo razmaže i sakupi na donjim delovima. Kada se ovi delovi urade zajedno sa staklom, rezultat traje znatno duže, jer nema izvora prašine koji odmah zaprlja ono što je tek oprano.

Šta pranje stakla znači za količinu svetla i za grejanje

Ovo je detalj o kome se retko razmišlja, a ima merljiv efekat. Sloj prljavštine i masne prašine na staklu smanjuje količinu dnevne svetlosti koja ulazi u prostoriju, a kod jako zaprljanih površina taj gubitak nije zanemarljiv. Za stan to znači da se ranije pali svetlo, a za poslovni prostor i proizvodnu halu da se veštačko osvetljenje koristi duže tokom dana. Zimi, kada je sunce nisko, čisto staklo propušta i više toplote u prostoriju, što se u periodu grejanja takođe oseti, doduše u manjoj meri. Uz to, čist prozor omogućava da se na vreme primete oštećenja na stolariji, popucao kit, oštećena zaptivka i vlaga u međuprostoru termo stakla, koja je znak da je staklo popustilo. Sve to zajedno čini da pranje prozora nije samo estetika nego i deo redovnog održavanja objekta.

Kako izgleda dobar plan pranja stakla kroz godinu

Ako se sve svede na praktičan raspored, on izgleda ovako. U proleće se radi kompletno pranje, dakle staklo, ramovi, zaptivke, komarnici, roletne i zavese, jer se tada skida sve što je zima ostavila. Tokom leta se po potrebi radi samo staklo, naročito posle prašnjavih perioda i posle kiša sa peskom. U jesen se ponavlja kompletno pranje pre zatvaranja sezone, a komarnici se tada skidaju, operu i odlažu suvi, kako se ne bi kvarili preko zime. Zimi se peru samo unutrašnje strane i to po potrebi. Kod objekata uz prometne saobraćajnice i uz radne zone taj ritam se udvostručuje, a kod poslovnih prostora se izlog i ulaz rade po zasebnom, znatno češćem planu. Kada se ovako isplanira, prozori nikada ne dođu u stanje u kome je za njihovo čišćenje potreban ceo dan i posebna oprema, nego svako pranje traje kratko i daje rezultat koji se vidi.